Alkohol je tradicionalno jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nezgoda.
On degradira sve sposobnosti čoveka relevantne za uspešno upravljanje vozilom. Razlika je samo u tome što su neke sposobnosti osetljivije na male količine alkohola od drugih, odnosno njihova degradacija počinje na nižem nivou koncentracije alkohola.
S povećanjem koncentracije alkohola u ljudskom telu, povećava se rizik od nastanka saobraćajne nezgode.
Nivo alkohola u organizmu meri se miligramima po mililitru, ili gramima po kilogramu ili promilima – ‰. Nivo alkohola u krvi od 0,5 gr/kg znači da jedan litar telesne tečnosti sadrži 0,5 grama alkohola.
Faktori od kojih zavisi koncentracija alkohola u krvi
Alkohol, u zavisnosti od koncentracije u krvi, može različito da utiče na sposobnost vozača za upravljanje vozilom. Sposobnost vozača da bezbedno upravlja vozilom, osim poznavanja tehnike i propisa, podrazumeva koncentraciju, povećanu pažnju, odnosno stanje svesti koje omogućava shvatanje i percepciju saobraćajnih situacija na brz i efikasan način. Koncentracija alkohola u krvi zavisi od brojnih faktora:
- količina alkohola koja se konzumira – što se više alkohola konzumira, više završi u krvotoku;
- brzina kojom se konzumira alkohol – jetra može da „preradi“ količinu alkohola koja se popije u jednom standardnom piću (8–14 gr alkohola) na svakih sat vremena;
- količina hrane koja se već nalazi u želucu – ako postoji hrana u želucu, potrebno je duže vremena da alkohol dopre do tankog creva, odnosno uđe u krvotok;
- vrsta alkoholnog pića koje se konzumira – neka pića uzajamno reaguju u želucu i tako deluju na brzinu kojom alkohol dolazi do tankog creva;
- pol – žene će brže doći do određenog nivoa koncentracije alkohola u krvi od muškaraca koji su konzumirali istu količinu alkohola. To se može tumačiti delimično zbog toga što žene proizvode, odnosno luče manje enzima koji razlaže alkohol;
- telesna težina – u većem telu, koje sadrži više vode, alkohol se manje nagomilava. Masno tkivo ne apsorbuje veće količine alkohola;
- stanje jetre – jetra je odgovorna za razgradnju alkohola tako da će pogoršanje funkcije jetre zaustaviti ovaj proces;
- lekovi – neki lekovi mogu da uspore eliminaciju alkohola iz tela;
- genetika i tolerancija – genetski faktor igra ulogu u određivanju sposobnosti tela da razgradi alkohol; nakon perioda duže konzumacije alkohola, efekti alkohola na telo smanjeni su zbog povećane sposobnosti da se alkohol razgrađuje.
Uticaj alkohola na sposobnost za bezbedno upravljanje vozilom
Alkohol se lako apsorbuje i njegovi direktni efekti na centralni nervni sistem su najuočljiviji.
Na prvom mestu, alkohol depresira centralni nervni sistem, što znači da posle konzumiranja malih količina alkohola socijalne inhibicije popuštaju i osoba počinje da se ponaša slobodnije, manje kontrolisano i emotivnije.
Međutim, pored popuštanja kontrole ponašanja, alkohol ima uticaj i na kognitivne, vizuelne i motoričke funkcije. Alkohol ima jak motivacioni i emocionalni efekat, naročito na mlade koji pod njegovim uticajem postaju euforični, impulsivniji, počinju da se hvališu, te tako ispoljavaju rizičnije ponašanje.
Nakon konzumiranja velikih količina alkohola ljudi postaju agresivniji, dok visoke doze alkohola mogu izazvati oštećenja nervnog sistema, pa i smrt.
Akutni efekti alkohola nisu samo posledica delovanja alkohola na nervni sistem, već alkohol ima efekat i na druge delove organizma.
Alkohol negativno deluje na osnovne performanse bitne za izvršenje vozačkih zadataka, i to na:
- centralni nervni sistem – alkohol deluje omamljujuće na nervni sistem;
- percepciju – alkohol oštećuje funkcionisanje svih čula – vida, sluha i dr.;
- obradu informacija – sposobnost obrade informacija od strane mozga slabi i pri niskom nivou koncentracije alkohola u organizmu;
- psihomotorne sposobnosti – reakciona efikasnost kao zadnja karika u kompleksnom procesu reagovanja na zahteve saobraćajnih situacija upadljivo je oštećena;
- vizuelno motornu koordinaciju – koordinacija između vidnog opažanja i pokreta ekstremiteta upadljivo je oštećena, tj. smanjena je mogućnost usklađenog reagovanja;
- psihičku strukturu ličnosti – najpre parališe centre lokalizovane u kori velikog mozga za koji su vezane funkcije kritičnosti i samokontrole, nakon čega dolazi do niza poremećaja u kvalitetu i kvantitetu misaonih procesa;
- pažnju, shvatanje i rasuđivanje – kvalitet i obim pažnje su oštećeni, raste samopouzdanje i samouverenost, i to u upadljivoj protivrečnosti s opadanjem psihofizičkih sposobnosti, opadaju opreznost i osećaj odgovornosti;
- razum i kontrolu ponašanja – alkohol daje hrabrost, uklanja strah, stvara euforiju i oslobađa agresivnost. Razvodnjava osećanja humanosti, društvene i moralne odgovornosti; Mali mozak – posebno je izložen toksičnom dejstvu alkohola, što je opasno obzirom da je on jedan od centara za održavanje ravnoteže i drugo.
Karakteristike alkoholisanog vozača
Samo dve čaše dovoljne su da se dostigne 0,5 grama alkohola u litri krvi.
Mnogi i nemaju osećaj pripitosti, ali piće uprkos tome utiče na njihov organizam.
Sa 0,8 grama alkohola u krvi, što odgovara količini od tri četiri ispijene čaše, vozač više uopšte ne može da upravlja vozilom i s velikim poteškoćama se snalazi u saobraćaju.
Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti jer vozača navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.
Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.
Alkoholisani vozač je samouveren, precenjuje svoje sposobnosti i potcenjuje opasnost, želi da se ističe u vožnji, kasnije opaža „stop svetlo“, slabo procenjuje rastojanje između vozila, kasnije reaguje na svetlosne i zvučne signale, teže raspoznaje crvenu i zelenu boju i teže prepoznaje prepreke u noćnim uslovima.
Povezane teme:
Uticaj droge na ponašanje vozača
Uticaj lekova na ponašanje vozača
Alkohol i rizik od saobraćajne nezgode
Alkohol i njegova apsorpcija u organizam