Umor
Istraživanja uticaja umora na bezbednost saobraćaja pokazala su da je umor glavni uzrok u 10–20% saobraćajnih nezgoda.
Studije pokazuju da vožnja u stanju umora povećava rizik od saobraćajne nezgode skoro četiri puta.
Saobraćajne nezgode u kojima umor ima udela često rezultiraju teškim telesnim povredama.
Umorni vozači i ne pokušaju da izbegnu nezgodu ili da koče, što saobraćajnu nezgodu čini intenzivnijom i s težim posledicama.
Umor ima uticaj na raspoloženje, motivaciju, psihomotorne i mentalne funkcije vozača.
To je fiziološko i psihičko stanje koje značajno utiče na sposobnost za vožnju.
Za umor se često vezuje i pospanost.
Pospanost
Ona se može definisati kao neurobiološka potreba za spavanjem, dok se zamor i umor vezuju za vreme koje neko provede u obavljanju određenog posla.
Iako uzroci umora i pospanosti mogu biti različiti, efekti su slični, a glavna posledica jeste smanjenje mentalnih i fizičkih kapaciteta za obavljanje određenih zadataka (vožnje).
Pored ovih opštih faktora, produženo vreme provedeno u vožnji može povećati umor vozača, naročito kada lice koje upravlja ne pravi dovoljan broj pauza.
Glavni faktori koji uzrokuju umor su:
- nedostatak sna,
- loš kvalitet spavanja i
- potreba za snom izazvana unutrašnjim biološkim satom.
Iako se osećaj umora može javiti bilo kad tokom dana, nivo energije opada u određenim periodima zbog postojanja dnevnog ritma, tzv. cirkadijalnog ritma. Ovaj ritam funkcioniše kao vrsta unutrašnjeg sata koji, između ostalog, kontroliše i normalan ciklus budnosti i spavanja.
Cirkadijalni ritam izaziva pad nivoa energije između 10 uveče i šest ujutru, i između dva i četiri posle podne. Vozači koji u ovo vreme voze, nalaze se pod povećanim rizikom od vožnje u umornom stanju.
Posledice umora na ponašanje vozača
Koliko često se javlja umor?
Različita istraživanja ukazuju na to da je vožnja u stanju umora česta pojava, pa tako, prema nekim podacima, čak 25% vozača priznaje da im se bar jednom desilo da su zaspali za volanom, dok oko 50% priznaje da su bar jednom bili toliko umorni da su skoro zaspali u vožnji.
Umor je praćen fiziološkim promenama u moždanoj aktivnosti, u pokretima očiju, glave, mišićnog tonusa i srčanog ritma. Kako se umor povećava, tako se usporava rad srca, opada krvni pritisak, broj udisaja i lučenje adrenalina se smanjuje, a mogu se pojaviti i epizode mikrospavanja. Mikrospavanje su kratki periodi padanja u san koji obično traju oko četiri do pet sekundi.
Sa psihološke strane, umor utiče na raspoloženje, motivaciju, kao i na psihomotorne i kognitivne funkcije: javljaju se osećanja nedostatka motivacije, osećanje iscrpljenosti, dosade, nelagode i želje da se prestane s aktivnošću.
Na kognitivnom nivou smanjuje se budnost, povećava vreme reagovanja, usporava obrada informacija i psihomotorna koordinacija.
Umor dovodi do smanjenja budnosti, produženog vremena reagovanja, problema s pamćenjem, lošije psihomotorne koordinacije i manje efikasne obrade informacija.
Osim ovih efekata, umor utiče i na raspoloženje, motivacija da se nastavi s obavljanjem određene radnje opada, komunikacija i interakcija s okolinom slabe, lakše bivamo iritirani agresivnim ponašanjem drugih ljudi.
Umor negativno deluje na sposobnosti za vožnju, a manifestuje se kao:
• sporije vreme reagovanja;
• smanjena budnost – umornim vozačima treba više vremena da registruju potencijalnu opasnost, kao što su na primer radovi na putu ili pružni prelaz;
• smanjena obrada informacija – umor umanjuje sposobnost obrade informacija i preciznost kratkoročne memorije, pa je tako umornom vozaču teško da se priseti poslednjih minuta vožnje.
Što se tiče specifičnih aspekata kontrolisanja vozila, umor ima za posledicu:
- promene načina upravljanja vozilom (to jest okretanja upravljača), tako da se ređe vrši korekcija upravljanja, a u isto vreme amplituda korektivnih pokreta upravljačem je veća;
- promena brzine – vozači pokušavaju da kompenzuju efekat umora tako što bilo povećavaju, bilo smanjuju brzinu kako bi povećanjem brzine podigli svoj nivo pažnje i „probudili“ se, odnosno smanjenjem brzine smanjili nivo zahteva vožnje i prilagodili ih svojim umanjenim kapacitetima; u svakom slučaju, istraživanja pokazuju da ove kompenzatorne strategije nisu dovoljne da umanje sav rizik vožnje u stanju umora;
- promena u održavanju odstojanja u odnosu na vozilo ispred – što su vozači umorniji, to im je teže da prate vozilo ispred sebe na određenom odstojanju.
Povezane teme:
Umor - Definicija i faktori nastanka
Uloga umora u saobraćajnim nezgodama