Osećaj je rezultat delovanja fizičko-hemijskih procesa, tj. draži na čulne organe. Draži se kroz određene fiziološke procese „prerađuju“ u nadražaje, koji se nervnim vlaknima prenose do moždane kore, gde svako čulo ima svoj centar.
Opažanje je proces koji je uslovljen sadejstvom spoljašnjih i unutrašnjih faktora. To je složen psihički proces izbora ili selekcije draži koje deluju na čula, njihovog organizovanja u celine i tumačenja tih celina.
Opažaji ne zavise samo od objektivnih osobina predmeta, već i od mogućnosti čulnih organa i nervnog sistema da prime i registruju draži. Na opažanje utiču i drugi faktori kao što su iskustvo, trenutne potrebe ili motivacija.
Iako u vožnji učestvuju i druga čula osim vida, informacije koje vozač koristi dok vozi dominantno su vizuelne.
Od svih parametara u vožnji koje lice koje upravlja treba da procenjuje i prati, brzina je jedina fizička veličina za koju vozač dobija stalnu kvantitativnu povratnu informaciju.
Svaki put kada pogleda u merač brzine, može da uporedi stvarnu brzinu kretanja sa svojom subjektivno procenjenom brzinom.
Istraživanja ukazuju na to da se realna brzina kretanja vozila često potcenjuje ili precenjuje.
Pogrešna procena brzine, a naročito njeno potcenjivanje, jeste čest uzročnik nastanka opasnih situacija u saobraćaju.
Do potcenjivanja brzine kretanja mogu dovesti neke od sledećih okolnosti:
- dugotrajna vožnja visokom brzinom,
- nagla promena ograničenja brzine na putu,
- nedostatak repera u perifernom delu vidnog polja (kao što je vožnja putevima s malim brojem vertikalnih elemenata ili vožnja noću) - zaključak je istraživanja ETSC-a iz 1995,
- visoka pozicija vozača u vozilu (kamioni, kombi vozila, autobusi) - Rudin-Brown, 2004.