Pažnja
Pažnja je stanje povećane budnosti u kojem je psihička aktivnost usmerena i usredsređena na nešto određeno.
Na čoveka u svakom trenutku deluje veliki broj spoljašnjih draži, ali od njih čovek uspeva da opazi samo ograničen broj.
Da li će i koje informacije biti primljene zavisi od obima, intenziteta, trajanja i distribucije pažnje. Broj predmeta koje čovek svojom pažnjom može da obuhvati ograničen je i u proseku se kreće oko 5 ± 2.
Druga važna karakteristika pažnje je stalnost ili postojanost, dok se gipkost pažnje manifestuje u njenom prebacivanju s jednog predmeta na drugi.
Negativan uticaj na učestvovanje u saobraćaju imaju situacije kada je pažnja više usmerena na unutrašnji život nego na saobraćajne okolnosti i onda kada je skrenuta sa saobraćajne situacije na druge vrste atraktivnih sadržaja iz okoline.
Takođe, efekat pažnje u saobraćaju negativno se odražava i kroz:
- smanjenu sposobnost istovremenog opažanja većeg broja važnih vizuelnih i akustičkih signala,
- pažnju usredsređenu samo na jedan objekat ili radnju dok upravljanje vozilom od vozača zahteva istovremeno opažanje više elemenata saobraćajne situacije.
Pažnja koju vozač posvećuje vožnji u velikoj meri zavisi i od okruženja, jer tokom jednolične vožnje, kao što je ona na pravom i dugom putu, u situaciji kada je vozač zamoren ili umoran, mogu nastupiti teškoće sa usmeravanjem i održavanjem pažnje.
Ovaj problem može biti naročito opasan kod mladih vozača, jer oni teže uočavaju bitne elemente saobraćajne situacije na koje treba da usmere pažnju i zadrže je tokom vožnje.
Svaki iskusniji vozač može da se nađe u situaciji da se ne seća šta se dogodilo u poslednjih nekoliko trenutaka ili da se ne seća poslednjih nekoliko kilometara puta koji je prešao.
Takođe, ponekad se može naći u situaciji da nije uspeo da uoči ili da je pak prekasno primetio nešto što je bilo od značaja za vožnju, jer su mu misli bile usmerene na nešto drugo.
Koncentracija
Za nekoga kažemo da je koncentrisan kada usmeri svoju pažnju na ono što radi (u ovom slučaju na vožnju) i kada je ta pažnja intenzivna i dovoljno dugo traje.
Koncentracija je dinamički mehanizam koji aktivira i koordinira naše fizičke i mentalne kapacitete potrebne za ciljno usmereno ponašanje (Gaillard, 2005).
Pri tome tri aspekta imaju važnu ulogu:
- selektivnost (stvari na koje je pažnja usmerena),
- intenzitet (stepen do kojeg su telo i um mobilizovani da bi izvršili određene zadatke) i
- motivacija (stepen namere da se realizuje planirani cilj).
U saobraćaju koncentracija znači i opiranje iskušenjima da pažnju usmerimo na stvari koje nemaju veze s vožnjom.
U toku uobičajene vožnje (bez iznenadnih situacija) zahtevi koje ona postavlja vozaču često nisu složeni i ne okupiraju u potpunosti pažnju vozača.
Ovakav stepen psihomotornih aktivnosti stvara želju da se vozač pozabavi i drugim stvarima tokom vožnje, kako bi upotpunio doživljaj.
Problem nastaje kada se saobraćajna situacija za nekoliko sekundi promeni iz uobičajene u vanrednu. U nagloj promeni zahteva upućenih ka vozaču jeste i suština težnje da pažnja vozača stalno bude usmerena na vožnju, čak i u situacijama kada ona sama po sebi nije dovoljno zanimljiva.
Eksperimenti i istraživanja
U skorašnjem istraživanju u kojem je korišćeno stotinu vozila opremljenih kamerama usmerenim i na vozača i na put, kao i raznim mernim instrumentima koji prate ponašanje vozila i vozača, snimani su podaci tokom godinu dana, koji su omogućili da se utvrdi šta se tačno događalo u trenucima koji su neposredno prethodili saobraćajnim nezgodama (bilo ih je 69) i nezgodama koje su u poslednjem trenutku ipak bile izbegnute (761).
U 78% svih nezgoda i 65% izbegnutih nezgoda, vozač nije gledao u pravcu iz kojeg se pojavila opasnost, tj. u pravcu konfliktne situacije.
Razlozi za to bili su sledeći:
- zauzetost nekom drugom aktivnošću koja nema veze s vožnjom, poput telefoniranja (24%),
- zauzetost stvarima koje imaju veze s vožnjom ali koje u tom trenutku nisu bile relevantne za pojavu konflikta, kao što je, na primer, uključivanje brisača (19%),
- umor vozača koji se može dokazati učestalošću treptanja (9%),
- ili je vozač bez određenog razloga gledao u pravcu različitom od pravca nastupajućeg konflikt (7%).
U 20% nezgoda postojala su istovremeno dva uzroka ili više njih.
U slučaju gubitka koncetracije na vožnju, vozač gleda duži period vremena ispred sebe, ređe skreće pogled ka periferiji (npr. ređe gleda prema pešacima na trotoaru), ređe proverava pogledom instrument tablu i ogledala a time se produžava vreme reakcije, kasnije se započinje s kočenjem, i pritom naglije koči.
Gubitak koncentracije vozača često se događa tokom monotone vožnje na auto-putu.
U slučaju smanjene budnosti, smatra se da se pažnja sa stimulusa u okolini, tj. spoljašnjih stimulusa, okreće ka unutrašnjim procesima kao što je, na primer, dnevno sanjarenje.
U novijoj literaturi pominje se i termin „vožnja bez svesti“ u kojoj, za razliku od mikrospavanja, oči ostaju otvorene (Karrer et al., 2005).
Nepažnja vozača nastaje bez specifičnog spoljnog uticaja, može biti uzrokovana drugim mislima ili dnevnim sanjarenjem, sve dok distrakcija ili ometanje pažnje vozača nastaje kao posledica aktivnosti čiji je uzrok događaj ili objekat koji se nalazi u vozilu ili van vozila tokom vožnje.
Očekivano je da će situacije u kojima se vozaču pažnja s vožnje prebacuje na nešto drugo biti sve brojnije, usled sve većeg broja tehnoloških uređaja raspoloživih u vozilu. Jedan od takvih uređaja jeste i mobilni telefon.
Mobilni telefon
Iako je Zakonom ograničena upotreba ovih uređaja vozačima u toku vožnje, oni se i dalje koriste i značajno uvećavaju rizik od nastanka opasne situacije.
Upotreba mobilnog telefona u vožnji ometa pažnju vozača na više načina:
- vizuelna distrakcija, kao što je skretanje pogleda s puta na ekran telefona,
- audiodistrakcija, kao što je reagovanje na zvuk telefona,
- biomehanička/fizička distrakcija, kao što je rukovanje telefonom umesto komandama vozila i
- kognitivna distrakcija, kao što je skretanje misli s vožnje na telefonski razgovor.
Svi ovi oblici ometanja zastupljeni su tokom upotrebe mobilnog telefona, a tokom samog razgovora glavnu ulogu ima kognitivna distrakcija.
Zaključci brojnih naučnih studija u kojima su analizirani efekti korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje pokazali su da se rizik od saobraćajne nezgode prilikom korišćenja ovog uređaja (od strane vozača) povećava najmanje četiri puta.
Upotreba mobilnog telefona kao posledicu ima:
- sporije vreme reakcije – pri korišćenju mobilnog telefona ono se produžava i do 50% u odnosu na vožnju u normalnim uslovima, a u poređenju s vožnjom u alkoholisanom stanju oko 30%,
- sporije reagovanje na signale u saobraćaju i češće propuštanje signala – pri korišćenju telefona u vožnji dolazi do kasnijeg reagovanja vozača na relevantne događaje u saobraćaju. Takođe, uvećava se i verovatnoća propuštanja, tj. neopažanja važnih saobraćajnih signala,
- sporije reakcije kočenja praćene u isto vreme intenzivnijim kočenjem i kraćim distancama u trenutku zaustavljanja u odnosu na prepreku, nego što bi bilo slučaj tokom vožnje bez korišćenja mobilnog telefona. Dok telefoniraju vozači kasne s reakcijom kočenja oko 0,3 do 0,7 sekundi, pritom koče intenzivnije, ali se u isto vreme zaustavljaju na kraćoj razdaljini u odnosu na prepreku, odnosno imaju duži zaustavni put,
- smanjenje opšte svesti o saobraćaju – studije pokazuju značajan pad svesti vozača o saobraćajnoj situaciji u kojoj se nalaze. Zbog zahteva koji postavlja telefonski razgovor i preusmeravanja pažnje vozača sa saobraćaja na sadržaj poruke koja mu se saopštava, smanjuju se percepcija, razumevanje i predviđanje saobraćajne situacije,
- donošenje rizičnije odluke – kada koriste mobilni telefon, vozači donose opasnije odluke u smislu da prihvataju kraće odstojanje između vozila pri uključivanju u saobraćaj ili pri preticanju, ređe prilagođavaju brzinu konkretnim uslovima, manje prilagođavaju vožnju potencijalno opasnim uslovima saobraćaja, kao što su vlažan kolovoz itd.,
- kompenzatorna ponašanja – primećeno je da vozači tokom telefonskog razgovora vrše određene kompenzatorne promene u svom ponašanju, kao što je smanjenje brzine ili povećanje odstojanja u odnosu na vozilo ispred. Nažalost, ove promene ne omogućavaju bezbedno reagovanje u svakoj situaciji,
- smanjenu upotrebu sigurnosnog pojasa – vozači koji koriste mobilni telefon u vožnji ređe koriste sigurnosni pojas, a često ispoljavaju i druga rizična ponašanja, kao što je konzumiranje alkohola ili prekoračenje brzine.